Шта мучи камионџије на Балкану: 'Третирају нас као криминалце'

Прошло је скоро 40 година од када је Слободан Јеремић из Новог Сада крочио у авион.

Када је последњи пут летео, имао је црвени пасош државе која се 1990-их распала у ратовима.

Садашња путна исправа и даље је црвена, али његова домовина, Европа и правила преласка граница толико су се променили да Слободан није отишао добровољно на аеродром у Берлину крајем јануара 2026.

Овај 52-годишњи возач камиона морао је да се укрца на лет за Београд по налогу немачке полиције, јер је у земљама Шенгена провео више од 90 дана у последњих шест месеци.

„Када су ме привели, осетио сам се као криминалац - доживео сам оно што гледате у филмовима, само што нисам имао право на један позив адвокату", говори о сусрету са полицијом у луци Росток у Немачкој, за ББЦ на српском.

Слободан није једини.

Према подацима Удружења возача 381, током једне недеље јануара немачка полиција наложила је осморици возача из Србије да изађу из земље због прекорачења дужине боравка.

Сви су били у луци Росток.

Немачка полиција потврдила је за ББЦ на српском да је током прве три недеље јануара контролисала 19 возача, међу њима и осморо српских држављана, који су боравили у зони Шенгена дуже од дозвољеног (између девет и 33 дана).

Прекорачење дозвољеног боравка и с тим повезани неовлашћени улазак су кривично дело, наводи се у писаним одговорима достављеним ББЦ-ју.

Због ограничења дужине боравка у Шенген зони, возачи из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Северне Македоније почели су 26. јануара, у 12 сати, блокаду теретних терминала на неким границама на Балкану.

Док су црногорски превозници прекинули протест 29. јануара, њихове колеге из региона наставили су блокаде.

Више о блокадама и могућим решењима прочитајте у посебном тексту - ОВДЕ.

Погледајте видео о о блокадама граница и незадовољству превозника са Балкана

У чему је заправо проблем?

И претходних година важило је правило да возачи из земаља ван ЕУ могу да проведу највише 90 дана у Шенген зони током шест месеци - што је правило 90 у 180 дана, али Слободан, који камион вози две деценије, није имао сличне сусрете са полицијом, иако је прелазио ограничење.

„Контроле и депортације су много чешће последњих месеци", каже Срђан Тошић из Удружења возача 381.

„Ми знамо да прекорачујемо закон, али морамо да радимо", додаје за ББЦ на српском.

Поред строжих контрола од прошле године, увођење новог ЕУ система на граничним прелазима, којим се компјутерски евидентира број дана проведених у ЕУ, улива додатни страх међу возаче камиони са Западног Балкана.

Примена Система уласка и изласка из ЕУ (ЕЕС) значи да ће бити онемогућено било какво заобилажење правила 90/180 дана, што је до скоро било уобичајено.

Слободан Јеремић, од чије плате зависи четворочлана породица, говори да „ни њему ни послодавцу није исплативо да ради 90 дана у шест месеци".

Ако возачи камиона не буду изузети од правила 90/180, проблем неће имати само транспортне компаније и њихови запослени већ и цела привреда Србије, упозоравају струковне организације.

„Наши возачи обављају око 90 одсто транспорта између Србије и Европске уније јер странци не желе да раде овде због дугог чекања на границама", објашњава Славољуб Јевтић, председник Националне асоцијације шпедитерских друштава.

„Ако се не пронађе решење, биће поремећени ланци снабдевања, а трошкови транспорта биће увећани", додаје за ББЦ на српском.

Поред камионџија из земаља Западног Балкана, нови ЕЕС систем могао би да створи проблеме и превозницима из Турске, Молдавије и Украјине.

Почетком 2026, председник Владе Србије Ђуро Мацут предложио је Европској унији измену правила 90/180 за професионалне возаче и посебан статус региона у оквиру ЕЕС система.

Увођења електронског система контроле граница практично може да угаси транспортну заједницу Србије, упозорио је Мацут.

У Србији има око 176.000 професионалних возача, од којих 72.000 раде у међународном саобраћају као возачи камиона и аутобуса.

Из Владе Србије нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском.

Рампа у Немачкој

Слободан Јеремић кренуо је у јануару на добро познати пут до Гетебурга у Шведској, где доставља робу за компанију Волво.

Ушао је у Мађарску без проблема, иако је у том тренутку прекорачио 90 дозвољених дана у Шенген зони.

У луци Росток је чекао брод за Шведску, али га је привела немачка полиција пошто је после прегледања пасоша установила да је боравио у ЕУ 11 дана дуже од дозвољеног.

Слободан прича да су му узети отисци прстију, одузет мобилни телефон и да је био више сати у просторији у којој је било хладно.

„Пошто не знам немачки, тражио сам преводиоца, али га нисам добио", тврди.

Каже и да му је усменим путем речено да ако напусти земљу авионом наредног дана неће добити тромесечну забрану уласка.

Пошто никада раније није резервисао авионску карту преко телефона, један од полицијских службеника је то урадио уместо њега, али том приликом је купио две уместо једне карте.

„Изашао сам из станице дезоријентисан, нисам знао на коју страну да кренем", говори Слободан, који се наредног дана, уз много проблема и трошкова, укрцао на лет за Београд.

„На овој тури нећу зарадити ни за воду", каже.

Из немачке полиције наводе да ангажовање преводиоца у овом случају није било неопходно, јер је комуникација била могућа коришћењем преводилачких алата.

„Држављанин Србије то је потврдио потписима на релевантним документима", наводе у писаном одговору.

Они додају да је због прекорачења дужине боравка, повратак могућ једино авионским путем, што се потврђује резервацијом авионске карте.

„Полицијски службеници, на захтев, пружају помоћ приликом резервације карте.

„Особа која је у обавези да напусти земљу, одговорна је за резервисање карте. Савезна полиција у овим случајевима не врши резервације", кажу из немачке полиције.

Ирина Радивојев, финансијска директорка фирме за коју Слободан ради, каже да на линији ка Гетербургу имају 20 камиона.

Од када су почеле строже контроле, свакодневно брине.

„Хоће ли некога задржати? Ако задрже, да ли ћемо имати другог возача да пошаљемо?

„Како да не каснимо са испоруком, јер за свако кашњење плаћамо пенале?", само су нека од питања која је море.

Она као посебан проблем истиче то што у случају привођења возача, камиони са робом вредном више стотина хиљада евра остају необезбеђени, о чему је полиција не обавештава.

„Тачно је да овај закон постоји годинама уназад.

„Али и у време пандемије ковида-19, исти закон је важио, али нико није бројао печате у пасошима српским возачима.

„Тада су им возачи били потребни", говори.

Из немачке полиције кажу да су „шпедитерска компанија одговорна за то да њени возачи поштују све важеће прописе о уласку и боравку".

„Савезна полиција не преузима никакву одговорност за камионе којима управљају возачи.

„Возачи имају могућност да у сваком тренутку, како током тако и након полицијских поступака, ступе у контакт са својим послодавцем и самостално предузму све неопходне мере у вези са својим возилима", наводе.

Проблеми за привреду

Од када је 1985. године формирана Шенген зона, простор слободног преласка граница се константно ширио, да би уласком Румуније и Бугарске 2025. године стигао до Западног Балкана.

Возачи камиона су се претходних година довијали тако што су мењали пасош на неколико месеци да граничари не би видели број печата и дана у Шенген зони.

ЕЕС систем, чије је увођење образложено и безбедносним разлозима, онемогућиће овакво заобилажење правила.

„Водили су се тиме да заштите државе од илегалних миграција, рада на црно и терористичких претњи.

„Возачи нису ништа од набројаног", каже Срђан Тошић из Удружења возача 381.

Пуна примена система очекује се од средине априла, а ако се нешто не промени, Тошић очекује масовне одласке камионџија из Србије у ЕУ, којој већ недостају стотине хиљада возача.

„Радим 20 година у транспорту, и не би ми било лако да преселим цео живот.

„Али то јесте једна од могућности јер размишљам о породици", каже.

Српска привреда ослања се углавном на домаће возаче, који имају значајно мање плате од европских колега, за међународни превоз.

„Око 60 одсто укупне трговине Србије са светом иде у Европску унију.

„Просто је немогуће проценити какви су ефекти, уколико дођемо у ситуацију да немамо слободних возача да ту робу возе", рекао је Александар Симић, менаџер за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.

С друге стране, увоз из Србије чини мање од један одсто укупног увоза ЕУ.

Протест као 'једино решење'

Јевтић из удружења шпедитера рекао је да су се поједине компаније унапред припремиле за транспорт робе авионом, што значајно повећава трошкове.

„Решење је да се направи изузеће од правила 90/180 за возаче.

„Процене су да је потребно дозволити возачима између 135 и 140 дана у Шенген зони да би могли нормално да раде и да могу да посете приватно ове земље", говори Јевтић.

Сличан предлог имају и друге организације, подсећајући да је изузеће већ учињено за машиновође, бродске и авионске посаде.

„С једне стране је инертност Брисела, који не жели са схвати у чему је проблем.

„С друге стране, пет држава Западног Балкана нису на време заједнички реаговале", говори Јевтић.

Возачи су рекли да су им стога преостали једино протест и блокада теретних граничних терминала.

Поред српских, протесту су се придружили и превозници из неколико земаља Западног Балкана.

У последњих 365 дана, 100 професионалних возача је протерано из Немачке, саопштио је прошле недеље конзорцијум „Логистика", који окупља превознике у БиХ.

„То је институционално застрашивање кроз стварање наратива да су возачи криминалци, претња или безбедносни проблем", рекли су.

„Сви су глуви и неми док роба стиже на време.

„Наши возачи су спремни да остану на блокади док се не реши проблем. Јер ти људи нису криминалци, а шиканирани су на сваком кораку.

„Они раде тежак посао да би издржавали породице", закључује Ирина Радивојев.

Погледајте фотографије са неколико граничних прелаза на Балкану

Погледајте видео: Блокада увоза и извоза у Босни и Херцеговини

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk